Лична карта школе

Локација

   Црна Трава је леп и сликовит планински крај. Налази се у живописној котлини на 66 км удаљености од Лесковца, у горњем сливу реке Власине, на надморској висини од 920 метара, између планина Чемерник, Острозуб и Плана, на уливу Чемерчице у Власину.
   Околне шуме и травнате површине, чиста и нетакнута природа окружују  варошицу Црну Траву која по свом природном положају и конфигурацији терена неодољиво подсећа на орловско гнездо.
Општина Црна Трава заузима површину од 318 км², има 25 насељених места и 2.569 становника. Припада Јабланичком округу и најмања је општина у пограничној зони.
   Становништво овог краја није староседелачко. Преци данашњих житеља досељавали су се овамо у нека давна времена, у тада ненасељен, шумом покривен пуст крај.
   По Црнотравском летопису у 5. веку п.н.е. у Црној Трави била су настањена Илирска племена. У 2. веку н.е. завладали су Римљани и отуда доста остатака из тог доба. Има наговештаја да се у овим крајевима рударска делатност одвијала још у време Римљана и то само због злата, мада је присутна углавном гвоздена руда. По деоби Римског царства на Источно и Западно ови крајеви потпали су под Источно Римско Царство (Византија) која ће у њима владати све до пред крај 12. века. Староседеоци овог краја су изумрли не остављајући дубљег трага.
   У време пропасти Српске царевине, од 1356. до 1394. године овде су били господари браћа Дејановићи, Драгаш и Константин. Погибијом Константина Дејановића и Краљевића Марка у бици на Ровинама(1394.) овај крај је припао Турцима.
 
Традиција
     
   Традиција школе је дуга 96 година. Између два светска рата Црна Трава поред осталих школа, готово да ни једног тренутка није била и без неке од занатских школа, без каквог курса или течаја.
   Убрзо по завршетку првог светског рата, решењем Министарства трговине и индустрије под бројем  V 3 H 11, тачка 11 од 15. септембра 1919. године отворен је зидарско- каменорезачки курс који је радио од 1920. до 1925. године. После тога 1927. године отворена је грађевинска школа која је радила школске 1927/1928.године и 1928/29.године када престаје са радом. Већ следеће 1930. године отворена је Државна грађевинско-занатска школа, да би од 1937.године добила званични назив Државна грађевинско-занатска (Мушка занатска) школа која је у пролеће 1931. године радила као течај. Ова школа веома је успешно радила све до почетка другог светског рата, када је због рата и Бугарске окупације (1941.) престала са радом. Три године по отварању ове школе (1933.године) отворен је женски домаћички курс, који је радио једну годину, да би исте године био укинут.
     По завршетку Другог светског рата обнавља се Грађевинско- занатска школа, а септембра 1948. године, прераста у Грађевинску средњу техничку школу.
    Садашњи Грађевински школски центар у Црној Трави изграђен је као Спомен-школа преминулом председнику Савезне скупштине Милентију Поповићу који је рођен у Црној Трави.
    Спомен школа је архитектонска целина у чијем склопу је : интернат за потпуни смештај 80 ученика, кабинети, радионице, библиотека са читаоницом, фискултурна сала и отворени терени за спортске активности.
    Користан простор објекта износи 5.400 м² и исто толиком отвореном и урбанизованом површином за одмор и рекреацију ученика.
До сада у свом деведесетшестогодишњем раду школовали смо бројне генерације ученика који су сада еминентни стручњаци у различитим областима (инжењери, професори, архитекте, доктори наука) који раде широм Србије, Европе и света.
   Од 1987.год. отворена је и економска школа,коју сваке године са успехом завршава по једно одељење општег смера.
   Од школске 2013/2014.године, уписали смо ученике у области геодезије.